Veliki petak – petak Ljubavi Gospodnje

Svake se godine na Veliki petak sjećamo Muke Gospodnje, znamo da je Krist bičevan, raspet i umro. Znamo da je Krist počeo patiti već onda kada se počeo znojiti krvavim znojem u Getsemanskom vrtu. Mi to znamo, ali pitanje je razumijemo li to.

Da budemo jasni, Krist nije došao i samo umro za nas; pucneš prstima i, puf, Krist umire za grijehe svijeta i to je to. Prvo je bio odveden k velikom svećeniku Kajfi gdje je bio zlostavljan: „A ljudi koji su Isusa čuvali udarajući ga poigravali se njime i zastirući mu lice, zapitkivali ga: »Proreci tko te udario!« I mnogim se drugim pogrdama nabacivali na nj.“ (Lk 22,63-65) Ne zaboravimo da Kristova patnja nije bila samo fizička, nego i psihička. Onda je odveden k Pilatu koji reče: „Rekavši to, opet iziđe pred Židove i reče im: »Ja ne nalazim na njemu nikakve krivice. A u vas je običaj da vam o Pashi nekoga pustim. Hoćete li dakle da vam pustim kralja židovskoga?« Povikaše nato opet: »Ne toga, nego Barabu!« A Baraba bijaše razbojnik.“ (Iv 18,39-40)

Zamisli se u toj situaciji. Sudac kaže da na tebi nema krivnje, ali narodu je draže pustiti nekog zlikovca nego tebe. Nakon toga je Krist bičevan. Naposljetku su mu stavili trnovu krunu i čak su ga onda ismijavali: „A vojnici spletoše vijenac od trnja i staviše mu ga na glavu; i zaogrnuše ga grimiznim plaštem. I prilazili su mu i govorili: »Zdravo, kralju židovski!« I pljuskali su ga.“ (Iv 19,2-3) Morao je još na Golgotu nositi križ. Krist nije samo umro za nas, bio je i mučen za nas. Izaija nam to opisuje: „Kao što se mnogi užasnuše vidjevši ga – tako mu je lice bilo neljudski iznakaženo te obličjem više nije naličio na čovjeka.“ (Iz 52,14)

Možeš li to uopće zamisliti? Netko za tebe iz ljubavi zna da će biti mučen toliko puno da više neće ni nalikovati čovjeku, i to je sve učinjeno pred njegovom majkom i učenicima (moramo i „skinuti kapu” Mariji, pokopala je muža i sina, koliko je snažna za sve to morala biti), ali on je ipak za nas to sve učinio. I to još nije sve. Nakon sveg tog mučenja i zlostavljanja on kao svoje zadnje riječi govori: „Oče, oprosti im, ne znaju što čine!”(Lk 23,34) To je apsolutan vrhunac! Koliko god da si filmova pogledao (ako danas uhvatiš vremena, pogledaj Pasiju), povijesnih osoba istražio, teško ćeš naći nekoga tko moli za oprost svojih krvnika.

Dalje bih volio istaknuti simboliku križa. Križ je predstavljao smrt i muku, i to je dobro znao svaki narod. Kako su to znali? Evo jedne zanimljive povijesne činjenice. Na cesti (znači ne na utabanom putu, nego građevinski rađenoj cesti koja je postojala duži niz godina) koja se zvala Via Appia (Appijev put) bilo je razapeto 6 000 pobunjeničkih robova iz Rima, koje je predvodio gladijator Spartak. Zamisli to: ideš dugim putem i vidiš križ do križa, vidiš ljude koji su razapeti na njemu i umiru u mukama. Ljudi su osjećali jezu zbog tog prizora. A Krist svojom mukom i smrću taj simbol križa, koji je tjerao ljudima jezu u kosti, preoblikuje u simbol spasenja.

Na Veliki petak u crkvi nema križa, cvijeća i oltarnika, što nam prikazuje Isusovu ogoljenost, ali je i ujedno znak tišine, tuge i žalosti. Šutnja je tu, nema radosti, nema pjesme na ovaj dan, ali sve je to samo tišina pred koncert. Dirigent drži palicu, uskoro će ju podići i započeti simfoniju slave. Zašto simfonija slave? Krist plaća cijenu za mene, za tebe, za sve nas.

Pročitajmo sad cijeli odlomak proroka Izaije (dio je već spomenut):

„Gle, uspjet će sluga moj,

podignut će se, uzvisit’ i proslaviti!

Kao što se mnogi užasnuše vidjevši ga

– tako mu je lice bilo neljudski iznakaženo

te obličjem više nije naličio na čovjeka –

tako će on mnoge zadiviti narode,

i kraljevi će pred njim usta stisnuti,

videć’ ono o čemu im nitko nije govorio,

shvaćajuć’ ono o čemu nikad čuli nisu.“ (Iz 52,13-15)

Krist nas je zadivio tako što je učinio ono o čemu nam „nitko nije govorio“, ono o čemu „nikad nismo čuli“. On, Spasitelj svijeta, umro je strašnom mučeničkom smrću za nas. Umro je za nas iz ljubavi. On umire za one koji su mu jedan dan klicali „Hosana sinu Davidovu!“, a drugi dan vikali „Raspni, raspni ga!“ On nas poznaje, zna da smo grešni, i svejedno nas ljubi toliko da je za nas otišao na križ. Ne zaboravimo nikada tu veliku ljubav kojom nas je Krist ljubio, sjetimo se da nas Krist ljubi. Neka nam Kristova ljubav bude uzor da i mi ljubimo. Ako ne ljubimo Boga i bližnje onako kako nas je Krist učio, možemo li se zvati kršćanima?

Mislav Feger, Frama Našice

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.